Nova ekonomija: Hronične bolesti srpskog zdravstva

Nova ekonomija: Hronične bolesti srpskog zdravstva

Prema podacima Svetske banke, gotovo 40 odsto potrošnje na zdravstvo dolazi iz džepa građana, što je izuzetno visok udeo privatnih plaćanja, po čemu se Srbija nalazi u grupi najsiromašnijih zemalja sveta. Ujedno, takvi parametri negativno utiču na jednak pristup svih građana zdravstvenim uslugama. Ostalih 60 odsto troškova za zdravstvo finansira se iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), što takođe plaćaju građani izdvajajući od svoje plate kroz obavezne doprinose za zdravstveno osiguranje, a deo dolazi iz državnog budžeta. Prema zvaničnim podacima, RFZO raspolaže godišnje sa oko 220 milijardi dinara, najveći deo čine doprinosi, a manji udeo dolazi iz državnog budžeta.

Prema rečima izvora „Nove ekonomije”, gotovo da je nemoguće da iko sa strane dođe do informacija gde novac građana tačno završi, kako se raspolaže tim novcem, niti je do sada urađena ijedna detaljna analiza modela troškova finansiranja u zdravstvu Srbije.

Jedan od zaključaka studije magazina „Ekonomist” bio je i da Srbija nema transparentan i sveobuhvatan sistem za procenjivanje vrednosti investicija u zdravstvenu zaštitu i za utvrđivanje načina plaćanja tih investicija.

Pročitaj više na Nova ekonomija.

„Nova ekonomija” će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama.